TRADICIJA

Zanimljiva je priča o tome kada i kako su se u Bajinobaštanskoj zadruzi ,,ispekli” prvi kazani čuvene rakije. O tome priča Mihailo Milovanović, popularni ,,čika Mika” koji je čitav svoj radni vek proveo uz kazan i koji je svakako jedan od najzaslužnijih što je bajinobaštanska rakija uvek imala visok kvalitet.

- Sa proizvodnjom rakije smo počeli oko 1955. godine - seća se čika Mika - Tad je ovde bio komercijalista Milosav Radosavljević koji dobro poznavao tehnologiju pečenja rakije i od njega sam najviše i naučio.

Počeci proizvodnje bili su u ,,podrumu” preko puta današnje zgrade komiteta. Šljivu i rakiju smo otkupljivali u velikim količinama. Sve se radilo ručno na primitivan način. Tada smo otpočeli i pakovanje od po 750 grama i takve boce su najviše išle za izvoz. Proizvodili smo i ,,ljutu” i klekovaču i vrlo brzo smo postali poznati po kvalitetu. Flaše smo pakovali u drvene kutije koje su se okivale limom. Proizveli smo, ja mislim, blizu 2 miliona boca rakije.

Pet godina kasnije, 1960. godine, Zadruga je otkupila ,,Jokića magacin” gde su postojali mnogo bolji uslovi i gde se rakija proizvodi i danas. Uložena su sredstva u adaptaciju ,,magacina” i od tada rakija se proizvodila u većim količinama, a dobijalo se i na kvalitetu. Čika Mika se seća da je tada postojalo 3 kazana, dva od po 200 kilograma i jedan od 400 kilograma. Za dan je ,,izlazilo” blizu 2 i po hiljade litara, pa ni to nije moglo da zadovolji potrebe tržišta. BB klekovača je i tada bila vrlo tražena. Proizvodila se po posebnoj tehnologiji za koju je znalo samo nekoliko zaposlenih radnika i koja se i dalje zadržala kao poslovna tajna. Posebnu aromu davala joj je ,,venja” koja je morala biti posebnog kavaliteta.

- Jednom prilikom, dok se još gradila hidroelektrana - priča čika Mika - dođe meni Milosav i kaže: Miko doći će neka delegacija, njih interesuje naša rakija, a ti moraš spremiti i dobar ,,mezeluk”. Tada jedošao neki američki bankar Maknamara, dobro ga se sećam, bio je visok i mršav, hteo je da vidi kako se peče ta naša čuvena rakija. Probao je i naš roštilj kod kazana, oduševio se, i celo vreme gledao kako rakija ,,ciburi” u bure. Bilo je nekih delegacija i kasnije, dolazili su i novinari, pisali su o tome. Sećam se i novinara Mikice Vukovića sa kojim sam se i pobratimio. Jednom je doveo i Miljanića sa kojim smo se šalili jer ja sam ,,Partizanovac” a on je bio trener ,,Zvezde”. Bilo je mnogo zanimljivih dogodovština. Jedanput je došao neki čuveni stručnjak za rakiju, tehnolog, i doneo tri flaše različite rakije.
Pozove mene tadašnji direktor Ratko i kaže: - Miko, dođi da probaš ovu rakiju i da kažeš koja je najbolja. Uzmem čašu vode, pa probam jednu rakiju, pa onda drugu čašu vode, pa drugu rakiju, tako i treću, i kažem: - Profesore, ova je najbolja! On mi pruži ruku i kaže: Kolega, svaka ti čast!

Čika Mika ne zaboravlja da istakne kako je najviše naučio od pokojnog Milosava Radosavljevića, ali je docnije svojim iskustvom usavršio znanje i postao zaista izuzetan majstor. To svoje iskustvo preneo je i na mlađe, u vreme kada je 1990. godine odlazio u penziju. Ipak, kaže Mika, pored posebne tehnologije za proizvodnju rakije, osnovna garancija za kvalitet je u kvalitetnoj šljivi sa našeg područja i u čistom posuđu.

Izvor: Baština

Naš ASORTIMAN